About the author:

Medur is our go-to person for many of the essential tasks involved in putting on our races: race setup, our lap counting system and our website. An enthusiastic runner himself, he has participated in many editions of the Sri Chinmoy Oneness-Home Peace Run in Canada and the US.

Прашање: Треба ли да трчаме дури и кога сме крајно уморни?

Шри Чинмој: Како правило, кога сме уморни, не е препорачливо да трчаме, бидeјќи нема да ни помогне на ниеден начин. Во овој случај, трчањето нема да биде ништо друго туку умор и самоуништување и во нашиот ум ќе остави горчлива трага. Но понекогаш, дури и кога не сме крајно уморни, чувствуваме дека сме. Тогаш не сме физички уморни. Само сме умствено уморни или емоционално уморни, но умот не убедува дека сме физички уморни. нашата човечка летаргија е многу итра!. Таа се однесува како никаквец, соврешен никаквец и ние добиваме огромна радост нудејќи сомилост на нашето тело. Измислуваме секакви изговори за летаргијата на телото и правиме да чувствуваме дека нашето тело заслужува одмор.

Затоа мораме да бидеме искрени кон себеси. Ако се чувствуваме крајно уморни, тогаш не треба да трчаме. Но треба да се осигураме дека нашиот летаргичен ум или летаргичен витал (животна енергија) или нашата летаргична физичка природа не се тие што не прават да се чувствуваме крајно уморни. Ваквиот вид на  лукава итрост мораме да го победиме.

Со моќта на нашата имагинација можеме да се соочиме со лукавиот ум и да го победиме. Ние се ослабнуваме себеси замислувајќи дека сме слаби. Меѓутоа, можеме да се ојачаме замислувајќи дека сме силни. Нашата имагинација често не тера да мислиме дека не можеме да направиме нешто или дека не можеме да кажеме нешто. Често ја користиме имагинацијата во погрешна насока. Така наместо да и дозволиме на имагинацијата да не враќа назад, треба да ја користиме да не носи напред кон нашата цел.